Istoričar Predrag Marković ocenio je u razgovoru za Kurir, govoreći o rusko-ukrajinskom sukobu, da je Kremlj sam sebi zadao autogol i da nekoliko osvojenih gradova na istoku i jugu Ukrajine ne mogu da pokriju štetu od stvaranja velikog antiruskog saveza i umanjivanja ruskog ugleda.

– Treba da žalimo zbog sukoba naše istočne braće. Rusi i Ukrajinci su bili dva tako bliska naroda. Belorusi su možda bliži Rusima od Ukrajinaca, ali su stanovnici Ukrajine igrali mnogo veću ulogu u ruskoj istoriji i kulturi. Dovoljno je pomenuti Gogolja, Bulgakova, Babelja ili Ejzenštajna. EU i SAD su od 2014. godine mnogo radili na odvajanju Ukrajinaca i Rusa. Papa Franja je rekao da je NATO isprovocirao Rusiju. I da je tako, Putin je učinio ogromnu uslugu NATO. Ovim napadom je Putin oživeo NATO, koji je po Emanuelu Makronu “doživeo kliničku smrt”. Sada NATO može da izigrava branioca slobode malih naroda. Finska i Švedska, simboli neutralnosti, zatražili su da uđu u Severnoatlantski pakt. Nemačka je pokrenula ogroman program naoružavanja. Kremlj je sam sebi zadao autogol. Nekoliko osvojenih gradova na istoku i jugu Ukrajine ne mogu da pokriju štetu od stvaranja velikog antiruskog saveza i umanjivanja ruskog ugleda. Azija, Afrika i Južna Amerika vide ovaj rat drugačije od Zapada. Možda ovaj rat predstavlja veliki otklon Rusije od Evrope uopšte. Budućnost će pokazati da li Rusija može dugoročno da održi svoje pozicije u otvorenom ili tinjajućem sukobu sa Zapadom, sa Kinom kao glavnim saveznikom – naveo je Marković.

Na pitanje da li je srušen mit o nepobedivosti ruske vojske, on je rekao:

– Što se ruske vojske tiče, treba imati u vidu da nijedna druga vojska ne bi mogla da vodi brzi i uspešni rat u tako velikoj zemlji sa tako mnogo stanovnika. Videli smo u iračkom i sirijskom ratu da se svaka vojska zaglibi u velikim gradovima. Kao i obično u istoriji, generali koji pokreću ratove ne vide stvari koje su kasnijim posmatračima tako očigledne.