Margaret Hau je bila asistentkinja dr Džona C. Lilija, koji je šezdesetih godina sproveo veoma neuobičajen eksperiment sa delfinima koji je trajao deset nedelja. Naučnik i njegova mlada asistentkinja su pokušavali da nauče šestogodišnjeg delfina da govori engleski. Naučnik je sve osmislio a Margaret je živela šest dana u nedelji sa delfinom Piterom, koji se i zaljubio u nju.

Dr Džon je zakupio jednu vilu na Devičanskim ostrvima, kako bi tu mogao da sprovede eksperiment. On je smatrao da je od presudnog značaja da delfin Piter i njegova asistentinja Margaret, koja je poreklom sa ovih ostrva, provode vreme potpuno sami i neometani. Zato je on tu vilu napunio morskom vodom, dovoljno duboko da delfin može lepo da pliva, ali i da Margaret može da hoda.

Pre ovog eksperimenta, dr Lili je već izdao besteseler iz 1961. godine, “Čovek i delfin”. U tom delu on tvrdi da je mozak delfina za 40% veći od našeg, i da se, poput nas, delfini tresu od straha i bola, kao i da mogu da kontrolišu svoj bes. Šta više, on je verovao da delfini mogu jako dobro da razumeju ljudski jezik.

On je dobio sredstva od NASA-e za ovo istraživanje, i smatrao je da je najbolje da Piter i Margaret žive kao jedno. Tako su oni jeli zajedno, kupali se, pa čak su i spavali jedno pored drugog – Margaret na visećem krevetu, a Piter odmah pokraj nje. Ona se hranila konzerviranom hranom, kako ne bi morala da naručuje dostavu, da ih niko ne bi remetio. Tako niko nije mogao da prekida njihovu rutinu.

A rutina se sastojala od malo igranja i puno rada. Mergaret je od nedelje do petka bila u vili sa Piterom, a samo je nedelju imala slobodnu. Ona je takođe i skratila kosu u potpunosti kako bi lakše obavljala svoj posao. Svaki dan je provodila u kupaćem kostimu, a imala je posebno napravljen sto za koji bi mogla da sedne, a koji se spuštao sa plafona.

Dan je počinjao u osam sati ujutru, kada je Piter imao prvu lekciju engleskog jezika. Njen cilj je bio da navede Pitera da ponovi one zvukove koje je ona proizvodila. Delfini mogu da proizvode zvukove nalik na ljudske kroz otvore na njušci, pa je dr Lili želeo što bolje da iskoristi tu njihovu prirodnu mogućnost. Margaret se dosetila da ofarba lice u belo, a usne u crno, kako bi delfin što bolje video kako se njena usta pomeraju.

Tada je Piter mogao da izgovori na engleskom “jedan”, mi”, “trougao”, i “zdravo”. Vremenom je naučio da na Margaretin uzvik “Rad, rad, rad” odgovori sa “Igra, igra, igra”. Kasnije, oko 10 ujutru, oni su se zaista i igrali, a Piter je posebno voleo da ga Margaret mazi po stomaku. On je jako voleo da gleda TV, pa ga je ona puštala da se tako odmara, tok je sama pisala svoje beleške.

Vremenom je delfin postao neposlušan. Iako je u početku slušao sve lekcije, kasnije je, kao i svaki šestogodišnjak, više voleo da priča nego da sluša. Tako bi Piter, čim bi Margaret krenula da govori, krenuo da se dere. Ona je o tome pisala i u svojim beleškama.

Zanimljivo je i da je Piter dobar deo slobodnog vremena provodio gledajući se u ogledalo. A kada bi neko pozvao Margaret na telefon, on bi pobesneo i krenuo da se dere sve vreme dok je ona pričala telefonom. Da li je to značilo da je delfin bio ljubomoran? Može biti, pošto je Margaret zabeležila da je do druge nedelje delfin već počeo da se jako zbližava sa njom.

– Postao je druželjubiviji i prisniji, i detaljno mi proučava stopala, noge, članke i kolena. Kada to radi, veoma je nežan, a grub postaje kada pokušava da me gura naokolo – zabeležila je ona. Vremenom je on postajao sve željiniji pažnje, a hteo je da se igra sa loptom samo kada bi ona bila tu, ne i sam.

A onda se četvrte nedelje eksperimenta desilo nešto što će jako uznemiriti Margaret.

– Piter je bio seksualno uzbuđen nekoliko puta ove nedelje. Osećam da njegove želje ometaju našu vezu. Stalno mi se privija uz noge, kruži oko mene, gricka me i uopšteno je toliko uzbuđen da ne može da kontroliše svoj stav prema meni – zabeležila je ona.

Pošto se pomalo uspaničila, Margaret je vratila Pitera u rezervoar u kojem su se nalazile još dve ženke. Period koji je proveo tamo je uticao pozitivno na njega, a po povratku je delfin ponovo bio nežan, a umesto grickanja sada je nežno prelazio njuškom preko njene kože. Margaret je zaključila da joj se Piter “udvara, ili nešto veoma slično”. Često bi se okretao i pokazivao stomak i genitalnu regiju radi češkanja. Pa iako to ranije nije bio problem, ona se zada pitala da li to Piter možda pokušava da je suptilno uvuče u neku vrstu seksualne igre.

Međutim, njih dvoje su vremenom prešli preko svih problema, a Margaret je njegove seksualne nagone prihvatila kao nešto sasvim normalno. Kako kaže, to je možda bilo seksualno za njega, ali za nju nije. To je sve bio deo Pitera, a ona je želela što bolje da ga upozna. Dozvoljavala mu je da bude oko nje, i da se trlja o njeno koleno ili nogu. Kako kaže, bilo joj je lakše da mu dozoli da se do jednostavno desi, pa da nastave sa poslom i normalnim druženjem. Zbog toga mnogi kažu da je Margaret “imala seks sa delfinom”.

Međutim, eksperiment je neslavno prekinut. Ne smao da je izbio skandal zbog Margaretinog preterano bliskog odnosa sa delfinom, već je i bilo priče o tome da je dr Lili eksperimentisao na delfinima sa LSD-em. Piter je prevezen sa ostrva na Majami, gde je bio stacioniran u velikom akvarijumu.

On je tamo patio, i stanje mu se brzo pogoršalo. Svega nekoliko nedelja kasnije, Margaret je primila tragične vesti – Piter je izvršio samoubistvo, tako što je odbio da diše i potonuo na dno akvarijuma. To pokazuje da delfini možda ne govore engleski, ali isto kao i ljudi znaju dosta toga o slomljenom srcu.

Nakon skoro pet decenija tišine, Margaret je konačno odlučila da progovori o ovome. Ona će se iduće nedelje pojaviti u dokumentarnom filmu BBC-a “Devojka koja je pričala sa delfinima”.