Kajem se, nisam htela da ga ubijem bušilicom, već samo da ga uplašim – plačući je svojevremeno govorila pred Višim sudom u Beogradu Sabin Marić, državljanka Obale Slonovače, koja je optužena da je 2013. godine ubila supruga Branka Marića (39) u iznajmljenom stanu na Banovom brdu. Zbog zločina je osuđena na 11 godina robije, ali je ta kazna smanjena, pa je ona izašla prošle nedelje iz zatvora.

Postupak se vodio u Višem sudu u Beogradu, a krajem maja je doneta odluka kojom je usvojena molba za njeno puštanje na uslovni otpust.

Podsećanja radi, ubistvo se dogodio 29. januara 2013. godine u iznajmljenom stanu u Ulici Petra Lekovića 90 u kom su živeli, a otkrila ga je bebisiterka koja je čuvala njihovo dvoje dece. Utvrđeno je da je Sabin, nasmrt izudarala Branka bušilicom po glavi. Prvostepenom presudom Višeg suda, bila je osuđena na 15 godina zatvora, ali je Apelacija kaznu umanjila za četiri godine.

“Bušilicom sam htela da ga udarim samo po ruci”

Suđenja su svojevremeno prekidana zbog njenog lošeg stanja, a često je plakala tokom iznošenja odbrane kada bi govorila o braku i ubistvu. Tvrdila je da nije imala nameru da ubije supruga.

Prema navodima, njih dvoje su neko vreme imali problema, a ona je i često verbalno zlostavljana. Samom ubistvu je prethodila žustra svađa, nakon čega je Marićeva uzela bušilicu i Branka udarala po glavi, a zatim digla ruku i na sebe.

– Bila sam depresivna, nije više obraćao pažnju na mene i decu. Bušilicom sam htela da ga udarim samo po ruci – plačući je na sudu govorila Marićeva.

Detaljno je ispričala kako su se ona i Branko upoznali osam godina ranije, kako su živeli, ali i kad su počeli problemi i to po rođenju prvog sina. Kazala je da je suprug počeo da je maltretira i da je najviše vremena provodio van kuće, pravdajući se poslom, pošto je kao zaposleni pri Ujedinjenim nacijama bio u Sudanu.

Kobne večeri, Sabin je navodno pokušala još jednom da razgovara sa Brankom, pa je tražila da joj kaže zašto je maltretira i vređa. Kako je kazala on joj ništa nije odgovorio.

– Počela sam i ja njega da vređam, kad me je odgurnuo, uhvatio za kosu i pokušao da uguši jastukom. Molila sam ga da prestane. Uspela sam da odem u drugu sobu iz koje sam uzela bušilicu. Udarila sam ga nekoliko puta, ali sam htela da ga udarim po ruci, nisam videla da je ležao, mislila sam da još sedi. Branko je počeo teško da diše i da krvari. Tada sam postala svesna kakvo sam zlo napravila – pisale su svojevremeno “Novosti”.

Sabin je naglasila da je po zločinu popila ostatak vina sa nekim tabletama i da se onesvestila. Probudila se u bolnici, gde je i saznala da je Branko mrtav.

Branko nije bio sposoban da se brani

Tokom suđenja, veštak je ispričao da je Branko zadobio više udaraca u predelu glave i da se verovatno onesvestio posle prvog, te da nije bio sposoban da se brani. Istog mišljenja je bio i sudija, pa je obrazlažući prvostepenu presudu, naglasio da je Sabin “ubistvo počinila na podmukao način i to u situaciji kad Branko nije mogao da se brani”.

– To što ste pored njega imali težak život, ne daje vam za pravo da mužu oduzmete život – obratio se sudija Sabin.

Na pitanje sudije kako objašnjava krpu u ustima Branka Marića i to što je bio prekriven ćebetom, ona je odgovorila da ga je pokrila jer je krvario, a krpu mu je stavila “jer je mnogo kašljao”. Na ista ta pitanja, kao i odakle štipaljka na nosu njenog supruga, tokom glavnog pretresa, Sabin ništa nije odgovorila tužiocu. Tada je sudija kazao da pogleda slike. Kad je Sabin prišla stolu i pogledala fotografije sa lica mesta, briznula je u plač i klekla na pod.

U momentu kada je čula koliku kaznu je dobila, Sabin je takođe zaplakala. Po izlasku iz sudnice bacila se na pod i počela da vrišti, pa su je pripadnici sudske straže podigli i odneli do ćelije.